Европа је колијевка свих данашњих познатих игара на срећу, како оних које су настале каои модификација древних игара (нпр. Индијског или персијског шаха, египатског билифора, кинеског облика лота...), тако и оних које су настале на овом континенту (лото, тото, клађење на тркама коња, лутрија и сл.). У Европи се игре на срећу, у данашњем облику, прво приређују у Италији. Многи трговци напуштају класични облик трговине и почињу да се баве приређивањем робне, касније робно-новчане и на крају – новчане лутрије. У Шпанији су се приређивале бројне једноставне и мале лутрије. Најомиљенија је била Божићна лутрија. Холандија се наводи као земља у којој су се први пут појавиле штампане срећке. Приватни приређивачи су имали велику слободу у раду и то су често злоупотребљавали, тако да је каснији развој ове дјелатности све више ишао у правцу развоја државних лутријских организација у циљу контроле и заштите играча, каква се пракса претежно задржала до данашњег времена.

Игре На Срећу Од Књажевине Србије До Југославије

У Србији књаз Милош доноси 5. 12. 1833. године „повластицу“ за оснивање Књажевске Србске Лутрије. Редовна лутрија организована је два пута мјесечно, а прво извлачење срећака обављено је 30. 12. 1833. „Новине србске“ објављивале су сваких 14 дана извјештај са извлачења Књажевске Србске Лутрије. 1890. године Влада Краљевине Србије основала је „Српску државну Класну Лутрију за привредне циљеве“, од које су сачувана Општа правила о извлачењу добитака 40. Кола лутрије, које је обављено 1910. године. Занимљива је и одредба о начину извлачења добитака: „Срећке извлаче јавно у дане утврђене усвојеним планом два сирочета из дома за сироту и напуштену децу или два ђака из београдских основних школа“. Поред тога, сачувана су и Правила за овлашћене продавце о продаји срећака. По оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Српска државна Класна Лутрија за привредне циљеве мијења назив у Државна Класна Лутрија, 8. 7. 1919. године. Након 1945. године наставља се приређивање игара на срећу по Закону о југословенској класној лутрији из 1939. год. Југословенска лутрија имала је дирекције у 6 република, у двије српске покрајине и у Београду. 1972. год. све ове филијале трансформишу се у посебна предузећа. Југославија је била оснивач обе међународне свјетске асоцијације: AIELE и I NTERTOTO, као и европског удружења државних лутрија – EVSL. Распадом СФРЈ, распада се и Пословна заједница лутријских организација Југославије, те настају нове државне лутрије.